Јелисавета Начић
Јелисавета Начић (Београд, 1878 – Дубровник, 1955) тринаесто дете у својој породици, прва je жена архитекта у Србији и прва жена запослена у државној управи, као цртач у Министарству грађевина Србије, а затим као архитекта и урбаниста у Београдској општини. Пројектовала је Основну школу „Краљ Петар Први“, барокне степенице испод Калемегдана, цркву Александра Невског, цркву у Штимљу на Косову, споменик Победник, на коме je сарађивала са Мештровићем. Пројектовала је и прву зграду колективних станова на Балкану, поред Бајлонијеве пијаце у Београду.
Због постављања теразијског славолука на коме је писало „Нису сви Срби ослобођени“, 1916. године Аутријанци је затварају у логор Нежидер, на мађарско-аустријској граници, у коме се удаје за aлбанског професора Луку Лукаја и рађа ћерку. По изласку из логора никада се више није бавила архитектуром и пројектовањем.
Креативна дирекција: Чарна Радоичић
Фото: Иван Тодоровски www.behance.net/ivan_todorovski